Predgovor

Akademik, prof. dr Miodrag Ostojić,
glavni urednik časopisa „Srce i krvni sudovi”

Predgovor

Usvetu i Srbiji, a i u medicini uopšte, nalazimo se u eri zasnovanoj na dokazima. U tom smislu se pišu i preporuke koje služe kao orijentir za dijagnostikovanje i lečenje bolesnika. One takođe predstavljaju i standard za institucije koje finasiraju i obezbeđuju zdravstvene usluge, ne samo kroz postupke koji se primenjuju, već i kroz opremu i potrošni materijal koji će se obezbeđivati i finasirati. U svetu je standard da se od potrošnog materijala i opreme obezbeđuje sve što nosi nivo preporuke I i IIa. Međutim, postoji problem da se preporuke, napisane od vrhunskih ekspertskih timova, ne implementiraju od svih iako se pokazalo da je mortalitet i morbiditet kardiovaskularnih bolesnika manji u onim institucijama koje se pridržavaju preporuka. Time se ostvaruju značajne uštede u zdravstvenom sistemu. Tipičan primer da se ne radi dovoljno na implementaciji preporuka jesu one napisane septembra 2002. godine pod nazivom „Prevencija ishemijske bolesti srca, nacionalni vodič kliničke prakse“. Rađene su pod pokroviteljstvom Ministratsva zdravlja Republike Srbije i Evropske agencije za rekonstrukciju. Obezbeđena su sredstva za njihovo pisanje, ali ne i za njihovu implementaciju (ostalo je oko 1000 primeraka vodiča u magacinima). Još bolji primer predstavlja „Protokol za prehospitalnu dijagnosiku i terapiju akutnog koronarnog sindroma“, koji je izdat maja 2010. godine i finansiran od strane Evropske unije pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja. U njemu su date preporuke da se vodi evidencija akutnog koronarnog sindroma, naročito infarkta sa ST elevacijom, putem tzv. reperfuzionog lista. Iako je Gradski sekretar za zdravlje prof. dr Zoran Blagojević 30. 5. 2011. godine (dakle godinu dana nakon izdavanja i besplatne podele Protokola) uputio pismo sa instrukcijom da se napisani Protokol primenjuje u svim gradskim institucijama, do šire primene Protokola ni do danas nije došlo. Očigledna je volja i entuzijazam medicinskih profesionalaca da rade na preporukama, ali to nije praćeno srazmernim naporima za implementaciju preporuka. Ako se ovakva situacija održi, preporuke će služiti samo za upotpunjavanje lične bibliografije autora preporuka, ali ne i za unapređenje opšteg zdravlja populacije.

Autori ovih preporuka zato apeluju na sve nivoe, na svakog medicinskog profesionalca, preko profesionalnih udruženja i medija, pa sve do Ministarstva zdravlja i fondova zdravstvenog osiguranja, da preporuke ne budu mrtvo slovo na papiru. Nismo toliko bogati da bismo još jedne preporuke ostavili bez implementacije.

Specifični aspekti primene preporuka u Republici Srbiji

Dijagnostika i lečenje IBS, posebno AKS, značajno je unapređeno u poslednjih 5-10 godina zahvaljujući pre svega velikom entuzijazmu i posvećenoj aktivnosti kar- diologa sa jedne strane, kao i neophodnoj podršci i razumevanju Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Fonda Zdravstvenog osiguranja, tj. zdravstvenog sistema u celini. Primena primarne prevencije, zabrana pušenja u zatvorenim prostorima, povećanje fizičke aktivnosti, veća dostupnost nekih lekova su doveli su do izvesnog smanjenja stope mortaliteta od IBS. Međutim, iako se štedi na svim nivoima, postoje neracionalni postupci koji praktično dovode do rasipanja sredstava, tako da je takva štednja kontraproduktivna, tj. finasijska sredstva se praktično devastiraju.

U cilju održanja prozitivnog trenda dijagnostike i lečenja pacijenata sa IBS, stvaranja sistemskih uslova za dalji razvoj, smanjenja morbiditeta i mortaliteta od IBS, smanjenja liste čekanja na intervencije kao i daljeg proširenja mogućnosti lečenja pacijenata sa AKS, smatramo da se sledeća polja delovanju mogu i moraju unaprediti:

- odnos između kardioloških zdravstvenih profesionalaca i administracije mora se dalje unapređivati, po boljšavati i nikako ne sme biti predmet voluntarizma, privremenih i nepouzdanih ad hoc rešenja i raznih manipulacija (npr. „problem“ dopunskog rada zahvaljujući kome je i smanjena lista čekanja);
- registri i baze podataka (posebno za AKS) na kojima se kontinuirano radi ne postoje, tako da se ne zna tačno prevalenca-incidenca IBS u Srbiji. Odgovornost se stalno prebacuje sa jedne na drugu instituciju, a najviše trpi struka;
- u mnogim, često i najvećim centrima (KCS), ne postoji mogućnost korišćenja potrošnog materijala samo za jednu upotrebu (kako je inače propisano), već se nalazimo u situaciji da se skoro sav potrošni materijal resteriliše;
- čest nedostatak ugradnog materijala odgovarajuće dužine i veličine za PCI dovodi do neracionalnog korišćenja sredstava (npr. ugradnja 2 kraća stenta umesto jednog dužeg stenta, koga nema, čime se duplira cena, jer se stent plaća po komadu, a ne po dužini) i improvizovanja tehničkog toka procedure (nedostatak odgovarajućih balona ili nekog drugog neophodnog i preporučnog materijala);
- nedostatak nekih lekova koji su dati u preporukama (tirofiban koji je IIb B, a da ne govorimo o skupljem abciximabu – klasa IIa A, zatim manuelni aspiracioni kateteri - klasa IIa A, ili čak i obični nefrakcionisani heparin, ali i noviji antitrombocitni i antikoagulantni lekovi sa klasom I i IIa);
- nepostojanje potpune i jasno definisane normative o broju procedura koje se izvode počev od neinvazivne do invazivne dijagnostike i terapije;
- mali procenat bolesnika koji ide i koji se upućuje na rehabilitaciju.

I. Skraćenice korišćene u tekstu:

ACE – angiotenzin konvertujući enzim
ADP – adenozin difosfat
AF – atrijalna fibrilacija
AIM – akutni infarkt miokarda
AKS – akutni koronarni sindrom
ARB – blokatori angiotenzinskih AT1 receptora
ASA - acetilsalicilna kiselina
BMI – indeks telesne mase
CABG – koronarni arterijski bajpas graftovi
CCS - Canadian Cardiovascular Society
CFR – koronarna rezerva protoka
CIN – kontrastom indukovana nefropatija
CTO – hronična totalna okluzija
CVB – cerebrovaskularne bolesti
CVI – cerebrovaskularni insult
CX – sirkumfleksna koronarna arterija
DALY - (Disability Adjusted Life Years - godine života korigovane u odnosu na nesposobnost)
DES – stentovi sa oslobađanjem leka
EF – ejekciona frakcija leve komore
EKG – elektrokardiogram
FFR – frakciona rezerva koronarnog protoka
GFR – veličina glomerualne filtracije
GIK - glukoza insulin kalijum
GIT – gastrointestinalni trakt
GRACE – Global Registry of Acute Cardiac Events
HbA1c – glikozilirani hemoglobin
HBI – hronična bubrežna insuficijencija
HDL – lipoproteini visoke gustine
HIT – heparinom indukovana trombocitopenija
HMP – hitna medicinska pomoć
hsCRP – visokosenzitivni C-reaktivni protein
HSI - hronična srčana insuficijencija
IABP – intraaortna balon pumpa
IBS – ishemijska bolest srca
IM – infarkt miokarda
IMA – unutrašnja torakalna arterija
KS – krvni sud
KVB – kardiovaskularne bolesti
LAD – prednjedescedentna koronarna arterija
LDL – lipoproteini niske gustine
LK – leva komora
LM – glavno stablo leve koronarne arterije
LMWH – niskomolekularni heparin
MACE – Major Adverse Cardiac Event
MDCT – multidetektorska kompjuterizovana tomografija
MKB10 – Međunarodna klasifikacija bolesti, deseta revizija
MRI – magnetna rezonanca
NAIL – nesteroidni antiinflamatorni lekovi
NAP – nestabilna angina pektoris
NSTE-AKS – akutni koronarni sindrom bez elevacije ST segmenta
NSTEMI – akutni infarkt miokarda bez elevacije ST segmenta
NTG – nitroglicerin
OAK – oralna antikoagulantna terapija
OMT – optimalna medikamentna terapija
PCI – perkutana koronarna intervencija
PET – pozitron emisiona tomografija
pPCI – primarna perkutana koronarna intervencija
RCA – desna koronarna arterija
sCr – serumski kreatinin
SPECT – perfuziona scintigrafija miokarda
STEMI – akutni infarkt miokarda sa elevacijom ST segmenta
TIA – tranzitorni ishemijski atak
TNK – tenekteplaza
UFH – nefrakcionisani heparin
VKA – antagonisti vitamina K
WPW sindrom – Wolf-Parkinson-Whiteov sindrom




Error: Data file visitors.dat is NOT writable! Please CHMOD it to 666!