Spontana disekcija koronarnih arterija kao uzrok akutnog koronarnog sindroma

Svetlana Apostolović1, Milan Pavlović1, Sonja Šalinger Martinović2, Miloje Tomašević3, Nebojša Krstić2, Miodrag Damjanović2, Milan Živković2, Tomica Kostić2, Nenad Božinović2, Lazar Todorović1, Nemanja Stepanović4
1Klinika za kardiovaskularne bolesti, Medicinski fakultet u Nišu, Klinički centar Niš, 2Klinika za kardiovaskularne bolesti, Klinički centar Niš, 3Klinički centar Srbije; Medicinski fakultet u Kragujevcu, Univerzitet u Kragujevcu, 4Doktorske akadamske studije, Medicinski Fakultet u Nišu
Preuzmite pdf

Uvod: Spontana disekcija koronarnih arterija (SDKA) se generalno smatra retkim događajem koji, ako se ne prepozna i ne leči na vreme, može biti fatalan (od 0.07 do 1.1 % u opštoj populaciji bolesnika sa akutnim koronarnim sindromom). Predstavlja neuobičajen uzrok akutnog koronarnog sindroma (AKS) koji nije udružen sa klasičnim faktorima rizika.
Najčešće objavljivani slučajevi SDKA su udruženi sa trudnoćom i postojećom aterosklerozom, dok se malo zna o svim ostalim predisponirajućim faktorima za nastanak ovog kliničkog entiteta. Mnogo je više rezultata na polju prepoznavanja faktora rizika udruženih sa nastankom SDKA nego postizanja nekog dogovora oko terapijskog pristupa ovom entitetu u AKS.
Metodi: Cilja rada je da se istraži učestalost nalaza SDKA kao uzroka nastanka akutnog koronarnog sindroma (AKS) tokom četiri godine praćenja u sali za kateterizaciju Klinike za KVB, KC Niš, kao i da se skrene pažnja na ovaj redak uzrok AKS koji se uglavnom javlja kod mlade populacije. Zahteva individualni i specifičan terapijski pristup i sekundarnu prevenciju. Ujedno su predstavljeni i dosadašnji objavljeni literaturni podaci na ovu temu.
Rezultati: Rezultati su pokazali da je u periodu od 01.02.2009 do 30.12.2012 godine u odeljenju interventne kardiologije analizirano 3 530 uzastopnih koronarografija kod bolesnika sa dijagnozom akutnog koronarnog sindroma (AKS). Od toga 1080 bolesnika je imalo dijagnozu AKS sa perzistentnom elevacijom ST segmenta (STEMI) dok je 2450 bolesnika imalo dijagnozu AKS bez perzistentne elevacije ST segmenta (NSTEMI). Spontana disekcija koronarnih arterija kao uzrok akutnog koronarnog sindroma je otkrivena je u 6 slučajeva što iznosi 0.16%.
Zaključak: Način lečenja je u literaturi određivan težinom prezentacije bolesti i podržana je konzervativna strategija u inače stabilnih pacijenata sa očuvanim protokom u zahvaćenoj arteriji. Izazov bi bio ako se nastavi bol u grudima u odsustvu ishemije, verovatno zbog promena (aktivnog procesa) u zidu krvnog suda ili uticaja na vaskularni tonus. Potrebno je razmotriti ovu mogućnost pre pristupanja revaskularizaciji kod pacijenata koji samo imaju simptome, a ne i znake ishemije.





Error: Data file visitors.dat is NOT writable! Please CHMOD it to 666!